VESELO VECE

Jutro, dan i veče… Dugo ću pamtiti Varnu. Čim je jutro osvanulo, oko mene već prepuno žena… Izvukao sam se iz vreće i počeo da uživam u suncu. i uživanje sa mnoštvom žena. Gospođa pored mene mi ponudi kafu. Gledam je i pitam odakle je. "Iz Varne. I svako jutro dolazim ovde da popijem kafu. A onda kući, kupanje, doručak i spremam se na posao". Kaže mi da se zove Marija i da radi u prodavnici…e sad i nisam to razumeo. “Ponekad kada bugari hoće da sakriju nešto oni kažu brzo.” mala šala. Jednostavno nisam je razumeo. A najjednostavnije ide predjašnji citat. I popi ona kafu i kaže.. “Ajde zdravo. Sve najbolje u Varni.” Rastasmo smo se ona i ja. A malo po malo sunce upeklo. Ja pobegao u ladovinu kao i svako jutro kada počne da “prži”. Nemogu baš priznati da je more slano, da obala nije baš zelana ali svi ove se kupaju a jezika je mnogo. I svima se to more, obala, noćni život dopadaju. A zašto onda ne i meni. Oko 12 odoh da se prošetam parkom. Park je dugačak i-ha. Ja mislio da sam video park kod nas ali u Varni je park dugačak 2-3 kilometra. Možda i više. I u celom parku ima vozova, spomenika, dinosaura(kao kod nas na Kalemegdanu) morski muzej, prodavaca… Vratim se, malo se okupah i veče već je predamnom. Sada ću krenuti u Varnu. Nije ona daleko “rivom” idem i znam šta ću sve videti. Ali već na startu naidjem na bubnjara koji svira i “rukama i nogama” nisam mogao da prodjem, morao sam da ga posluša. Na ulazu u grad slikari, hip hop družina igra uhodanu igru, na velikom ekranu pomorske akcije bugarskih elitnih jedinica… Ja opijen mnoštvom svetala i sveta. I nikako da naidjem odakle da pošaljem poruke… "Op-sa, izvinite molim vas". A njene oči velike i osmeh široki. Isto drži mobilni i isto traži vezu…engleski, bugarski, srpski a ona poče na češkom. I sve sam razumeo, a ako i nisam “j*bi ga*... "Eva", reče, "iz Novi Zamki". A godine ću ja reći mada je nisam pitao. Oko 45...došla na more sa punicom. Zadnje veče su tu. Punicu bolela glava pa ostala u hotelu. Pored nas stoji prodavac hamurgera… “hoćeš li jedan” upitah je. “Može” i sada je sve krenulo onim morskim tokom. Ja potpuno zaboravio godine a činimo se i ona. Veče je bilo divno, krasno Varna mesto koje će se pamtiti.