KUDA SADA
Budim se, 6 sati je, sve kao i prethodno jutro... More, sunce, vrelina, žene na plaži. Ali Crno more nije crno, obala je zelena, ne miriše obala kao Jadranska, a voda i nije slana kao druga mora. Mislim se mislim, ipak ovo nije za mene. Idem ja kući a onda malo da smišljam kuda ću dalje. Onako nešto mota mi se po glavi, mogao bih malo u Madjarsku, Česku, Poljsku... ma to mi se mota...nema to veze sa Evom. A moja želja da vidim Vama Veche koje se nalazi sa druge strane granice u Rumuniji, ostaje mi pusta želja. Bili kod mene "kaučsurferi" iz Topole, Kristina i Đorđe i o Vama Veche mi napričali bajke. Kaže meni Đorđe, "kaučsurfer" iz Topole da je to mesto gde odlaze oni koji su bili pristalice hipi pokreta, da su plaže divlje, da je druženje na nivou, da moram ako ikad odem u taj kraj, to da vidim. Ali Đorđe, nije to mesto za mene... Vama Veche osaješ mi želja. A bio sam mu nadomak... Svega 100 km... Nazad, u Srbiju, ali sada vozom. Jeftino putovanje. U Sofiju sam stigao predveče. Imao sam vremena da malo pogledam grad jer mi voz kreće ujutro. Ali mi se nije dalo. Dvoje mladih, vidim da ne znaju ništa o spavanju u šatoru, a natovareni kao šerpesi sa Himelaja i uporno gledaju šta ću ja da uradim. Šta ću, pitam ih odakle su. "From nort Deutschland, Bremen is city and name is Jakob and Emma". E vi Bremenci sa severa Nemačke. Oni bi da spavaju, umorni su, tu na želežničkoj stanici u centru velikog grada, nemaju baš novca za luksuz koji nosi hotel ili hostel i od mene očekuju neke odgovore koje će moći da primene u budućnosti. "Kada ste u velikom gradu i kada vas noć uhvatu iznenada, nemojte paničiti. Imate vreće, noć je topla a i u velikom gradu nađe se mesto gde ste skriveni od drugih", mudro ja njima zborim. A ni sam ponekad ne mogu da primenim u praksi ono što govorim. I gle čuda, čim smo napustili železničku videsmo park. Bremenci osokoljeni mojim rečima po prvi put legoše u vreće...
Budim se, 6 sati je, sve kao i prethodno jutro... More, sunce, vrelina, žene na plaži. Ali Crno more nije crno, obala je zelena, ne miriše obala kao Jadranska, a voda i nije slana kao druga mora. Mislim se mislim, ipak ovo nije za mene. Idem ja kući a onda malo da smišljam kuda ću dalje. Onako nešto mota mi se po glavi, mogao bih malo u Madjarsku, Česku, Poljsku... ma to mi se mota...nema to veze sa Evom. A moja želja da vidim Vama Veche koje se nalazi sa druge strane granice u Rumuniji, ostaje mi pusta želja. Bili kod mene "kaučsurferi" iz Topole, Kristina i Đorđe i o Vama Veche mi napričali bajke. Kaže meni Đorđe, "kaučsurfer" iz Topole da je to mesto gde odlaze oni koji su bili pristalice hipi pokreta, da su plaže divlje, da je druženje na nivou, da moram ako ikad odem u taj kraj, to da vidim. Ali Đorđe, nije to mesto za mene... Vama Veche osaješ mi želja. A bio sam mu nadomak... Svega 100 km... Nazad, u Srbiju, ali sada vozom. Jeftino putovanje. U Sofiju sam stigao predveče. Imao sam vremena da malo pogledam grad jer mi voz kreće ujutro. Ali mi se nije dalo. Dvoje mladih, vidim da ne znaju ništa o spavanju u šatoru, a natovareni kao šerpesi sa Himelaja i uporno gledaju šta ću ja da uradim. Šta ću, pitam ih odakle su. "From nort Deutschland, Bremen is city and name is Jakob and Emma". E vi Bremenci sa severa Nemačke. Oni bi da spavaju, umorni su, tu na želežničkoj stanici u centru velikog grada, nemaju baš novca za luksuz koji nosi hotel ili hostel i od mene očekuju neke odgovore koje će moći da primene u budućnosti. "Kada ste u velikom gradu i kada vas noć uhvatu iznenada, nemojte paničiti. Imate vreće, noć je topla a i u velikom gradu nađe se mesto gde ste skriveni od drugih", mudro ja njima zborim. A ni sam ponekad ne mogu da primenim u praksi ono što govorim. I gle čuda, čim smo napustili železničku videsmo park. Bremenci osokoljeni mojim rečima po prvi put legoše u vreće...
Нема коментара:
Постави коментар