Poslednje budjenje u Sofiji, koju nisam ni video. Šta ću. Moglo mi se ali me drugi vetar vodio. Kao i mnogo puta kada nešto nisam video ostala mi izreka: "Kada sledeći put dođem sigurno ću ga videti". Sada je 5 sati i voz polazi. Ukrcan, ja čekam polazak. U vozu sve neki mladi ljudi natovareni i reklo bi se da se vraćaju kući. Reklo bi se. Nisam ja da sudim ko je i odakle je ali po boji kože, po izgledu lica jednostavno nameće mi se. Mislio sam da ću prespava put do Beograda. Ali ne. Odlučio sam, prisluškivao šta pričaju u vagonu. I svi su išli sa jednom željom, da vide sveta. A ja vidim da oni iako koriste studeske i fletkarte putovanja, što je vrlo jeftini, oni vide samo deo. Ove devojke i dečaci su sigurno svi bili Istanbulu, videli osmanlijsko carstvo, a sad ne ide Sofiji, neće videti Beograd, neće videti Budimpešta... Oni zamišljaju Beč...Videće 50 % a pruža im se sve.E deco, deco...nisam se mogao suzdžati, morao sam ih pitati. "Zbog čega niste odvojili jedan dan da vidite Sofiji?"
Нема коментара:
Постави коментар