Imao sam neki posao u Pančevu, štimanje klavira. Kako sam morao da kupim kartu nije mi bilo teško da "proguglam" vozni red i povoljnosti koje železnica daje. Tada i prvi put čuh da naša železnica daje flexipass kartu unutar srbije. 2500 dinara, mesec dana za 8 dana vožnje. Što da i neprobam, vozna karta do Pančeva staje povratna oko 1500 dinara. Šta ću sa ostalih 7 i gde ću, još nisam znao.
Sedeo sam u stanu, 13.08 veče kišovito i mene nateralo da razmišljam o godinama, o bolesti , o smrti. Uzimam kartu koja je bila u mom džepu i zagledam se u nju. Kažem sebi: "Leto je, a meni se ide...Eto, Joco ti nisi bio u Bugarskoj, a rekao si to sebi, na kraj i obećao sebi ...noćas psa odvesti kod drugara a jutarnjim vozom pravac za bugarsku". I eto me u jutarnjem vozu koji je jurio ka Beogradu, ka Bugarskoj... Plan sam pravio u pokretu, nisam imao pojma gde, kako i koliko ću biti. Taman sam se navikao da je promenjena glavna stanica i sad se zove Prokop Beograd kad ono voz za Niš ide iz Topčidera, ali nekako sam stigao i u vozu zadremao skoro do Dimitrovgrada. A od Dimitrovgrad peške do granice....bilo je 4 do 5 kilometara. Na granici kao i mnogo puta pre, pregleda nije bilo, samo kažu "vozi". i na bugarskoj teritoriji ja sada čekam prevoz.
Нема коментара:
Постави коментар